Danas glavu nećemo da koristimo

• Srećo, hajde da vodimo ljubav ...? • Dragi, boli me glava ... • Srećo, danas glavu nećemo da koristimo ...

Skidaju se momak i plavuša. Momak pita: • A koliko ti imaš godina? • Trinaest. • Trinaest?! Ma marš napolje, derište jedno! • Ijao, ijao, što smo sujeverni!

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu: • Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš! Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže: • Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će: • Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere". • Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama. • Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Lovac Mujo se vratio sa safarija iz Afrike i prepričava doživljaje: • Jedne noći, čujem neki šum. Ustanem iz kreveta i vidim da mi se približava slon. Skočim, zgrabim pušku i ubijem slona, onako u pidžami ... • Ma daj - prekide ga Haso - otkud slonu pidžama?

Šta je ironija? • Kad si ateista, a zoveš se Bogoljub.

Pita učiteljica Pericu: • Perice, šta je to zebra? • To je konj koji navija za Partizan.

Umre muž. Par meseci kasnije umre mu žena i dolazi u Raj. Kada je tamo ugledala muža, odmah je dotrčala do njega i rekla: • Ljubavi, baš se radujem što ćemo opet biti zajedno! • Ma, odjebi veštice! Pop je jasno rekao: Dok Vas smrt ne rastavi!

Šef šalje SMS radniku: • Pošalji mi jedan od onih tvojih viceva. • Trenutno radim, poslaću Vam kasnije. • Ovaj ti je dobar! Pošalji mi još koji!

Sreću se dva drugara posle dužeg vremena: • Ej, gde si, kako si, šta radiš? • Evo doktoriram na Megatrendu, a ti? • Ja sam inženjer medicine. • Kako, šta ti je to, to ne postoji? • Pa ti si prvi počeo!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.