VICOTEKA

• Srećo, hajde da vodimo ljubav ...?
• Dragi, boli me glava ...
• Srećo, danas glavu nećemo da koristimo ...

Dolazi Milisav kući posle celodnevnog rada na njivi, izvali se na trosed i požali:
• Noge su mi mrtve umorne!
A Živadinka će na to:
• Sudeći po mirisu, umrele su pre tri dana!

Postrojio narednik policajce i naređuje im:
• Vi koji imate srednju školu stanite desno, a vi koji imate osnovnu školu stanite levo.
Jedan policajac osta stojeći i upita narednika:
• A kuda ću ja, neman nikakvu školu?
Narednik će njemu:
• Ti onda stani iza mene!

Bračna svađa u toku. On:
• Kurvo!
Ona:
• Kurve se krešu za pare!
On:
• Kurvo volonterko!

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze?
• Kaže se: Hvala Bogu!

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ.
Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže:
• Tatko, skoncetriši se!

Pobegl Mujo i Haso iz zatvora i još im samo preostaje da preskoče neku ogradu. Međutim, tuda prolazi policajac i njih dvojica trk iza dva grma. Policajac čuo neko šuškanje pa se prodera:
• Ko je iza prvog grma?
• Mijau - mjauknu Mujo!
• Ko je iza drugog grma? - upita policajac.
• Isto mačka! - odgovori Haso.

Ode zeka u prodavnicu i pita prodavca:
• Izvinite, imate li tortu od šargarepa?
• Nema.
Pita tako zeka svakog dana i ništa od torte. Jednog dana, besan prodavac mu reče:
• Zeko, ako još jednom dođeš, zakucaću te.
Zeka dođe i pita:
• Imate li eksere?
• Ne.
• A tortu od šargarepa?

Bio Mujo stalno na službenom putu, pa da mu Fata ne bi bila nervozna, kupi joj vibrator.
• Bona, Fato, eto, kada mene nema, a ti ga koristi.
Ode Mujo opet na službeni put i kad se vrati, vidi vibrator u kanti za smeće.
• Fato, pa zašto je vibrator u kanti? – upita Mujo.
• Izem ti vibrator, ... sve mi plombe izbi – odgovori Fata.

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš?
• Da! Želim!
• Pa, onda uđi u autobus ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...