Ne znam gde stanujem

Čovek se vraća sa posla i prolazi kroz park i vidi babu kako sedi na klupici i plače. Upita je: • Oprostite, šta nije u redu, zašto plačete? • Pa znate, imam muža mlađeg od mene 22 godine. Svako jutro vodi ljubav sa mnom, a posle toga spremi mi doručak, pa palačinke, donese sveže voće i kafu. • Pa dobro... ali zašto plačete? • Za ručak mi uvek skuva domaću supicu i moje omiljeno jelo i onda vodi ljubav sa mnom celo popodne! • Pa dobro, ali šta je problem? • A za večeru mi spremi neki gurmanluk s vinom i moje omiljene kolače i vodi ljubav sa mnom do 2 ujutru! • Za ime sveta, pa zašto onda plačete?! • Pa sinko ..., ne mogu da se setim ... gde stanujem ...

Došao Ciga kući i kaže mu žena: • Cigo bre, svi imaju TV u boju, jedini mi nemamo. Kaže Ciga: • Odkud nam pare? • Imam ja malo na štednu knjižicu, ti dodaj još malo pa će kupimo. I kupe oni TV. Posle par dana kaže Ciganka: • Cigo bre, svi imaju auto, mi nemamo. • Ma odakle nam pare? • Imam je na knjižicu, ti dodaj malo pa će kupimo. I kupe oni auto. Posle par dana kaže Ciganka: • Cigo, svi idu na more, jedino mi ne idemo. • Ma odakle nam pare? • Imam ja na knjižicu, ti dodaj malo pa će idemo i mi na more. I odu oni na more. Ulazi ciganka u vodu da se kupa i ušla do kolena kad čujes Cigu: • Ne bre dalje! • Što? - pita ciganka. • Pa da ne pokvasiš štednu knjižicu, jebem li ti mamu ciganjsku.

Momak, ulazi u prodavnicu i kupuje cigarete, ali kada je hteo da jednu odmah tu pripali, prodavačica mu reče: • Ovde je pušenje zabranjeno, molim Vas! • Baš, glupo! Zašto prodajete cigarete, kad ovde ne sme da se puši?! - komentariše on. • Mi prodajemo i kondome, znate! - glasno će prodavačica!

Jedan uobičajeni bračni dijalog: • Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ... • Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti. Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila. Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav. Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže: • Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat. Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin: • Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Američki investitor pita našu ministarku Zoranu Mihajlović za broj telefona. Ministarka mu odgovara: • Sex! Sex! Sex! Free sex tonight! Brzo uskače prevodilac: • Mislila je 666-3629!

Koje je omiljeno jelo bračnih drugova: • Džigerica!

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine: • Hej, kako si? Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo: • Ide nekako, dobro sam! A drugi tip je upitao: • I, čime se baviš? Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio: • Uhhh, putujem, baš kao i ti! Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje: • Mogu li doći kod tebe? OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu: • Ne, ... trenutno sam zauzet nečim! Tada začuh tipa, ... nervoznog: • Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog: • Je li, kako te služi ona stvar? • Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe? • E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• O čemu maštaš, prijatelju? • Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim. • Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima? • Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.