VICOTEKA

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Sede Mujo i Haso u birtiji, pa Mujo kaže Hasi:
• Pogledaj one dve ofucane pijandure što sede preko puta nas, Moj Haso! Takvi ćemo biti i mi za deset godina!
• To ti je ogledalo, konju jedan!

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.

Pita Haso Muju:
• Bolan Mujo, jesi l' ikada gled'o Fatu u oči dok si se seks'o?
• Jesam ba, Haso. Bilo je strašno, ... stajala je na vratima, ... dok sam ja sa komšinicom Melvidom ...

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Donela učiteljica likovnog skulpturu gole devojke i pita učenike:
• Marice, šta ti vidiš na ovoj skulpturi?
• Izražena ramena i pozu, učiteljice.
• Ivice, šta ti vidiš?
• Sise, učiteljice.
• Izlazi napolje, sram te bilo!
• Perice, ti?
• Izlazim, izlazim ...

Na jednom plesnom balu muškarac prilazi devojci:
• Oprostite, gospođice, već sat vremena želim nešto da Vam kažem, ali se ustručavam…
• Slobodno recite.
• Kad god se nasmejete, poželim da Vam kažem da dođete kod mene.
• Ohh, Vi ste pravi nestašni zavodnik!
• Ne gospođice, ja sam zubar.

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Ne jebe lep, već bogat. Ne lažite ove uporne, dosadni su.

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.