Samo malo i ima

Najveća muška laž je kada kaže kako želi da ti ga stavi samo malo. Gorka istina je kada ukapiraš da samo malo i ima da ti stavi.

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak. • Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu! Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita: • Mama, da li su seka i zet još u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate! Kad se pred veče vratio kući, odmah upita: • Da li su seka i zet sišli? • Još nisu! • Ja mislim ... • Dobro, ajde da čujem šta to misliš! • Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Tokom prve bračne noći, iznenađen nevestinim ponašanjem, Crnogorac skoči iz kreveta: • Što to činiš nesrećo, jesi l' pomahnitala? • Učila me je majka kod kuće da tako treba. Posle nekog vremena, opet će Crnogorac: • Stani, muka mi je, đe me obrćeš, pa nijesam astronaut? • Pa učila sam iz geografije da tako treba. Opet se Crnogorac javlja: • Što mi to činiš, nijesam ti ja sladoled! • Pročitala sam mnogo Kuvara o tome kako se pravi šlag, mislila sam da voliš ... Sutradan ga familija pita kakvi su mu utisci o nevesti, a on kaže: • A što je vaspitana, a što je obrazovana, a što je načitana ... auuu ...

Srele se dve plavuše. Pita prva onu drugu: • Gde si bre, nisam te videla sto godina?! • Ma, ne pitaj, u haosu sam ovih dana. Još sam juče bila i na parastosu. • Opaaa, Grčka, ima se, može se!

Na času engleskog pismeni zadatak. Perica vadi neku hartijicu, a profesor uzvikne: • Daj taj papir, uhvatio sam te! Ovaj mu da papir i nasmeje se: • Prazan je – 1 : 0 za mene! Svi se smeju, a profesor otvara dnevnik, upisuje mu keca i kaže: • Sad je 1 : 1.

Ne trči sine za svakom suknjom, u Škotskoj si.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Došla zima i Lala otišao napolje da nacepa drv. Pošto je bilo jako hladno, ubrzo mu se ruke smrznu i on otrči u kuću da se ugreje. Sosa to vidi i kaže mu: • Daj Lalo stavi ruke meni između nogu, ugrejaće se udmah. Lala tako uradi i stvarno, ruke se ugrejaše začas. Ponovo on izašao da cepa drva, ... opet ista svar. Otrči on u kuću, stavi ruke Sosi između nogu i one se opet brzo ugreju. Opet on izađe da cepa drva i opet ista svar. Utrčao on u kuću da stavi ruke Sosi između nogu, a Sosa dreknu: • Pa dobro Lalo, hoće li se tebi ikad uši smrznuti?

Venčali se Lala i Sosa. U crkvi sve bilo kako treba. Došlo vreme i za prsten. • Prsten - traži popa od Lale. Lala gleda u oltar. Priskače kum i kaže: • Oče popo, znate, Lala je prigluv. Morate vikati! Neće popa da pravi galamu u svetom hramu, pa da bi objasnio šta traži, poče da kažiprst desne ruke provlači kroz krug između palca i kažiprsta leve ruke. Lala gleda, gleda, pa mu sinu: • Aaaa to, oče popo! Jesam, jesam, nekol'ko puta!

Neka riba sedi na klupi u parku i jede sladoled. Prilazi joj tip: • Ćao, mogu li nešto da te pitam? Ona: • Naravno! • Ali, ne znam baš ... znam da ćeš pogrešno shvatiti! • Nee, pitaj! • Smem li jednom da liznem? Ona mu pruži svoj sladoled, a on će na to: • Eto vidiš, pogrešno si shvatila ...

Kako plavuša pravi džem? • Oguli krofnu.