I kobila je crkla

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti. Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila. Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav. Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže: • Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat. Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin: • Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Šta bi muškarci radili kada bi imali menstruaciju? • Hvalili bi se ko ima veći tampon.

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče: • Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac! Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju: • Nisu li tri petla malo previše za toliko koka? • Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita: • Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu. • To je škola. • A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke. • To su učenici. • A gde smo mi, nastavnici i učitelji? • Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Ode Perica u zoološki vrt i vidi pauna, pa kaže mami: • Mama, vidi kokošku koja cveta!

Lovac Mujo se vratio sa safarija iz Afrike i prepričava doživljaje: • Jedne noći, čujem neki šum. Ustanem iz kreveta i vidim da mi se približava slon. Skočim, zgrabim pušku i ubijem slona, onako u pidžami ... • Ma daj - prekide ga Haso - otkud slonu pidžama?

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori: • Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću! • Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu. Dođe kum: • Kume, osećaš li nešto? • Jok. • Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš. • Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Pozlilo starom dekici i završio na hitnoj. Nakon kratkog pregleda doktor kaže: • Vodite ga u mrtvačnicu! Na to deda poskoči: • Pa nisam ja još mrtav! • Pa nismo još ni stigli - mirno odgovori doktor.

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu? • Jašta, nego imam! • De, daj da upišem ... • Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu. • Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor. • Pa je l' si tada popizdeo? • Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima. • Pa je l' si tada popizdeo? • Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste. • Pa jesi li tad popizdeo? • Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst. • E, mora da si tad popizdeo? • Ma ne, nisam ni tada. • Pa kad si bolan popizdeo? • Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Negde u paralelnom univerzumu Nemac juri srpske papire, a Japanci i Kinezi tetoviraju slova naše ćirilice ...