VICOTEKA

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti.
Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila.
Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav.
Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže:
• Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat.
Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin:
• Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Čuvajte zdravlje, ker kada se jednom razbolite, sav viski iz kuće ode doktorima.

Rešila Radojka da se uda preko oglasa i navela uslove:
• Da ne pije, da ne puši, da ne ide po kafanama, da je ne tuče, ali da radi dobro "one stvari".
I tako, ... posle bezbroj neuspešnih pokušaja, dolazi joj na vrata bogalj. Otvara ona i pita:
• Koj' si mi sad pa ti?
• Ja sam došao po tvom oglasu, ispunjavam sve tvoje uslove.
• Kako to?
• Pa, ... evo, ruke nemam, ne mogu da te bijem. Noge nemam, ne mogu da idem po kafanama.
• A "one stvari" - pita ona.
• A šta misliš, kako sam pozvonio?

• Marihuana ima dve mane. Prva je, da jako brzo zaboravljaš ...
• Dobro, a druga?
• Šta?
• Marihuana?
• Imam! Koliko ti treba?

Sećas se kada smo bili deca, kada smo se vozili u automobilu, i kad sam ja izbacio guzicu kroz prozor, a ti glavu, i svi su mislili da smo blizanci!

U toku vožnje, mašinovođa kaže svom kolegi:
• Danas mi je baš baksuzan dan.
• Zašto? - pita kolega.
• Pa, znaš, ... jutros se brijem - pa se posečem, a onda se sapletem na pertlu - pa padnem, a vidi sad - u susret nam ide voz na istom koloseku, na kom smo i mi ...

Duva zeka pod drvetom i prolazi dabar:
• Zeko, daj mi malo.
• Beži bre, budalo.
• Malo samo, zeko, jedan dim.
• Ajd', ali samo jedan dim.
Povuče dabar dim, zahvali se zeki i krene dalje kroz šumu. Sretne ga slon, i pita ga:
• Dabre, jesi l' malo povukao, a?
• Aha, eno zeka duva tamo ispod drveta, pa mi dao dim.
Ode slon kod zeke i kaže:
• Zeko, daj mi dim, molim te.
• Beži bre, budalo, jesam li ti malo pre dao dim, a vidi na šta ličiš sada!

Žene, ako ovako nastavite, lep i uporan će početi da se jebu međusobno!

Peričina majka piše pismo direktoru škole:
• Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Sudare se dva razroka čoveka na ulici i jedan drekne:
• Pa zašto ne gledaš kud ideš?
Drugi odgovori:
• A što ti ne ideš gde gledaš?

Zašto se plavuši svakog dana ispune sve želje?
• Zato što ima zlatnu ribicu.