VICOTEKA

Perica na seansi prizivanja duhova. Pita on:
• Hoću li završiti školu i naći pravu ljubav?
Duh odgovara pitanjem:
• Jesi jeo nešto?
Perica:
• Eee baba, zajebi, nemoj sada!

Moje komšije slušaju dobru muziku, ... hteli to oni ili ne!

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor:
• Jeste li dolazili ranije kod nas?
• Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Za 30 godina braka Fata priredila Muji večeru. Kaže Mujo:
• Fato, dušo, što si nam napravila za godišnjicu?
• Ćevape - kaže Fata i iznese pred njega.
Mujo ostane u čudu: na tanjuru velika lepinja, dobro namočena i u  njoj samo jedan mali ćevap.
• Pa šta je ovo bona, samo jedan mali ćevap u ovol'koj lepinji!?
• Eto, da vidiš kako je meni bilo 30 godina s tobom!

• Videla sam ti momka danas ...
• Gde?
• U gradu, ... šeta sa ženom i decom!

Jedi šta god želiš, a ako se ljudi budu smejali tvojoj kilaži, pojedi i njih!

• Perice, dođi da pomogneš majci u kuhinji!
• A čarobna reč mama?
• Ako ne dođes, isključiću ti Internet!

Šta rade četiri policajca u autu?
• Tuku se ko će da sedi do prozora!

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

On:
• Skini se.
Ona:
• Neću.
• Skidaj se, bre!
• Neću!
• Ok, izađi iz BMW-a.
• Evo skidam se, crk'o dabogda!