Jutros nije bilo tu

Došao Amerikanac u Podgoricu, seo u taksi i razgleda grad. Prolaze pored stadiona: • Možete li mi reći, šta je ovo? • Ada cush! To ti je stadion Budućnosti! • Aha! Pa dobro. Tako nešto kod nas napravi se za oko 10 dana ... Prolaze pored pozorišta: • A šta je ovo? • Ada, zgrada pozorišta, jadan! • To se kod nas tako može napraviti za jedno nedelju dana - reče Amerikanac. Prolaze pored Mileniuma: • A moliću lepo, šta je ovo? Taksista popizde: • A NE ZNAM, ČASTI MI. JUTROS NIJE BILO TU!

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica. • Sine, to je razgovor između mame i mene. • A šta je monolog? • Isto, sine.

Negde na ulici, razgovaraju muž i žena. Žena kaže: • Majke ti, pogledaj onu pijanduru! • A, ko ti je taj? - upita muž. • Pre jedno deset godina me je zaprosio i odbila sam ga. • O Bože, pa on još slavi! - odbrusi muž.

Pitala učiteljica decu šta će biti kada odrastu: • Ja ću biti mafijaš - kaže mali Ivica. • Pobogu dete, pa zašto baš mafijaš? • Mafijaši su najjači, imaju puno para, vole ih žene, voze dobre automobile ... Baš kao onaj najnoviji model dole što je parkiran. Javlja se mali Toma i kaže: • Ja ću biti političar ... Predsednik države! • Ajde, to je već lepše, ali zašto bi baš u politiku Tomo? • I oni imaju puno para, niko im ništa ne može, čuvaju ih telohranitelji, imaju vile na obali reke i velike stanove, voze se u dobrim automobilima ... Baš kao onaj najnoviji model što je dole parkiran ... • A šta bi ti voleo da budeš? - upita učiteljica malog Pericu. • Ja želim da budem dlakav po ceeelom telu! • Bože Perice ... Pa zašto baš dlakav, od čega ćeš živeti, u cirkusu ćeš možda da nastupaš?! • Vidite učiteljice, moja sestra je dlakava samo malo između nogu, a ono dole je njen Mercedes!

Razgovaraju dve prijateljice: • U ovoj vazi je pepeo moga muža! • Oh, nisam znala da je umro! • Ma nije umro, samo ga mrzi da ustane i uzme pepeljaru!

Želja mi je da gostujem kod Džejmija Olivera u emisiji, da namažem mast na `leba, pospem so i alevu papriku, a onda mu kažem: Jebo te đumbir ...

Pita Fata Muju: • Šta bi volio, u šta da se ja pretvorim? Mujo odgovara: • U kalendar. Fata će: • Je l' da me gledaš svakog dana? Mujo odgovara: • Ne, nego da te menjam svake godine!

Pošao Perica u prodavnicu da kupi MP3 player, ali na putu ka prodavnici shvati da mu fali 100 dinara. Smišljao je, smišljao kako da od majke izmami 100 dinara i na kraju je smislio: • Mama, da li ćeš mi dati 100 dinara ako ti kažem šta je tata rekao sobarici kad nisi bila tu? Mama zamišljeno pogleda Pericu i dade mu 100 dinara. • Rekao je: Zatvori prozor, promaja je!

Dolazi Mujo kući nakon tri godine zatvora i ... ugleda kolevku sa detetom u njoj, pa zabezeknuto upita: • Fato, bona, šta je ovo? • Dete, bolan Mujo, na šta ti liči? • Pa čije dete, nesrećo jedna, jesam li ti rekao da budeš poštena? Fata slegnu ramenima: • Pa moje, bolan Mujo, a moglo je i tvoje bit’ da si bio pošten!

Žalosno je što će ova današnja deca u Srbiji misliti da je Mocart izmislio kladionice.

Razgovaraju dve prijateljice: • Još uvek ne verujem da si se udala za tog starca! • E draga moja, kad uzmeš lovu ne gledaš koje je godine štampana!