VICOTEKA

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže:
• Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži?
Prodavačica odgovori:
• Može, a hoćete li kesu?
• A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!

Kaže ćerka majci:
• Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život?
• I, da li ti se neko javio? – pita majka.
• Da, javio mi se tata!

Sa kim životinje idu na godišnji odmor?
• Lav ide sam.
• Tigar povede ljubavnicu.
• Majmun ide sa ženom.
• A magarac povede još i taštu.

Došli đaci u zoološki vrt. Stoje i gledaju životinje. Odjednom, jedan jarac skoči na kozu. Deca gledaju, a Milica priđe učiteljici i upita:
• Učiteljice, zašto je jarac skočio na kozu?
• Pa, da bolje vidi travu, nebo, ptice, ...
A Perica će na to:
• Kakva trava! Šta pričate, učiteljice, njemu se sve pomračilo, on sada ništa ne vidi.

Pita učiteljica malog Cigu:
• Ti se kupaš. Koje je to vreme?
Ciga:
• Nepostojeće!

Ulazi otmena dama u autobus i pita šofera:
• Koliko košta karta za ovaj svinjac?
• 100 dinara po krmači - odbrusi šofer.

Srela se Fata u gradu s prijateljicom, a ova će odmah:
• Fato, bona, znaš li da se priča da te Mujo vara?
Fata slegne ramenima:
• Znam, bona, znam i s kim, al ne znam, boga mi, s čim!

Momak pokušava da smuva devojku u diskoteci:
• Čini mi se da smo se negde sreli.
A devojka odgovori:
• Mislim da je to bilo u zoo-vrtu, samo se ne sećam u kom kavezu si bio!

Zove me tetka iz Nemačke:
• Sine, treba li ti para?
• Treeebaaa ...
• Pa, zaradi sine, ... zaradi ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Ako vam se ujutru ne sviđa kako izgledate, onda noću radite manje ono što vam se sviđa!