VICOTEKA

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže:
• Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži?
Prodavačica odgovori:
• Može, a hoćete li kesu?
• A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!

• Mala, imaš li ti dozvolu za posedovanje teškog naoružanja?
• Nemam, što? Jesam li k'o bomba, ... hehehe?
• Ma ne, nego ti je nos k'o haubica od 122 milimetra, ... strah me, jebo te!

Doneo petao nojevo jaje pred kokoške, pa kaže:
• Dame, nije da vam nešto zameram, ali vidite kako se to radi u inostranstvu!

Kaže ćerka majci:
• Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život?
• I, da li ti se neko javio? – pita majka.
• Da, javio mi se tata!

Kako sponzorša broji do osam?
• X1, A2, M3, A4, X5, X6, Q7, R8!

Priča mala Cigančica:
• Ulazim u prodavnicu i lepo piše: "Zgrabi Snickers" ... ja zgrabila, a murija za mnom!

Prolazi zeka šumom i puši cigaretu. Sretne ga krava, pa mu kaže:
• Kako te nije sramota? Tako mali, a već pušiš?!
Na to će zeka:
• Ko si ti da mi to kažeš? Pogledaj se!
Krava ga iznenađeno pita:
• Šta mi fali?
A zeka odgovori:
• Pogledaj se kolika si, a ne nosiš grudnjak!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sedeli Crnogorac i Srbin. Vidi Srbin da ovaj sve radi polako i bez žurbe: pije vodu, uzima čašu, ... Pa reče:
• Je l' ima nešto što ti radiš brzo?
Na to će Crnogorac:
• Ima, brzo se zamaram!

Pitali Fatu:
• Fato, koju ti kontracepciju koristiš?
• Kantu - odgovori Fata.
• Kakvu kantu bona Fato, nije to kontracepcija?
• Jes' ba bogami ... znaš ti mog Muju, da je nako malešan, pa se mora popeti na kantu kad me jebe ... kad ja njega vidim da zakovrne očima, ja šutnem kantu!

Gleda Perica sliku oca i majke i pita oca:
• Tata, zašto na slici ti sediš, a mama stoji?
• Perice, sine, ta slika je napravljena posle naše prve bračne noći. Ja nisam mogao da stojim na nogama, a majka nije mogla da sedi.