VICOTEKA

Ulazi turista sa ženom u kafanu u Crnoj Gori i zove kelnera:
• Molim vas, dve kafe - jednu gorču i jednu slađu.
• E, jado, nemam ti ja džezvu na pregrade.

Piroćanac popravljao krov na kući, pa se oklizne. Uhvativši se za oluk poče da dovikuje ženi:
• Milanka, nemoj da mećeš meso u supu, ja ću danas da ručam u bolnici.

• Bio sam na vašaru, pijan sam gađao iz puške da osvojim neku nagradu.
• Šta si gađao?
• Ma znaš, ... Ciganka zavrti točak sa brojevima i to gađaš.
• Aha, i šta si osvojio?
• Pola godine u Mitrovici.
• Pa šta si pogodio?
• Ciganku.

Upecao ribolovac zlatnu ajkulu i ona mu obećala da će mu ispuniti jednu želju ako je pusti. On poželeo da ima đoku do poda i ajkula mu odgrizla noge.

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Dođe Mađarica kod svoje komšinice Sose:
• Ooo, moja Sosa, imam jedno problem, moja muž loše jebe.
• Eržika draga, ne kaže se moja muž loše jebe, nego moj muž loše jebe.
• A ne Sosa, tvoja muž dobro jebe, ali moja muž loše jebe ...

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

Štrajkuje u Beogradu 5000 Srba zbog nezaposlenosti. Nekim slučajem naiđe jedan gospodin u novom crnom Mercedesu, zaustavi se i pita jednog od strajkaša:
• A šta to radite?
•  Štrajkujemo zato što nema posla.
Gospodin izvadi vizitku iz džepa i kaže:
• Evo, možeš odmah sutra početi da radiš u mojoj firmi.
A štrajkaš će njemu:
• Pa di baš mene nađe od ovih 5000 ljudi?

Ide Lala ulicom, jede batak, oglođe ga celog i baci kost na ulicu. Neka gospođa vidi to i kaže mu:
• Mislim gospodine, ... stvarno, ... gde ide da bacate na ulicu odpatke ... ?
A Lala će:
• Ta, ovo nije od patke, ovo je od kokoške ...