Jednu gorču

Ulazi turista sa ženom u kafanu u Crnoj Gori i zove kelnera: • Molim vas, dve kafe - jednu gorču i jednu slađu. • E, jado, nemam ti ja džezvu na pregrade.

Zašto Piroćanac ima švalerku? • Neće da troši svoju ženu!

Šta Zemunski studenti najčešće polažu? • Kauciju!

Kako nastaje jedno veliko ništa? • Bosanac projektuje, Piroćanac finansira, a Crnogorac izvodi radove.

Imam novca da uživam lagodno, komotno, bezbrižno i da mi ništa ne fali do kraja života ... ako umrem odmah!

Sprema se devojka iz Šumadije na studije u Beograd. Kaže joj brižna majka: • Ćerko moja, pazi se tamo, će da te vidi neki mangup, pa će da ti kaže da si lepa, pa da te izvede u grad, pa u bioskop, pa će da te odvede kod njega na kafu, pa će da skoči na tebe, ... a ja ću onda da ti umrem, tvoja jadna majka. • Dobro mama - reče ćerka. Posle dva meseca, dolazi ćerka prvi put kući, i kad su ostale same pita je majka: • Ćero, šta je bilo sa onim što smo pričale? • Jao mama, stvarno je bilo kako si rekla: Dođe jedan, pa mi priča kako sam lepa, pa me izvede u grad, pa u bioskop, pa odosmo kod njega na kafu ... • I, ... i, šta je onda bilo? - pita brižna majka. • E, onda majko, skočim ja na njega, pa nek umre njegova majka!?

Jedi šta god želiš, a ako se ljudi budu smejali tvojoj kilaži, pojedi i njih!

Stariji čovek šeta obalom jezera. Pažnju mu privuče ribolovac koji je lovio ribu sa obale, priđe i obrati mu se: • Grize li nešto, prijatelju? - Jok. Ali juče sam ovdje ulovio četrdeset deverika! – odgovori mu. • Znate li Vi ko sam ja? – upita čovek. • Ne – odgovori ribolovac. • Ja sam šef ribočuvarske kontrole za ovu oblast! - predstavi se čovek i pokaza legitimaciju. • A, znate li Vi ko sam ja? - brzo će ribolovac. • Ne. • Ja sam najveći lažov u ovom kraju.

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje. • Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko. • Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina. Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso: • Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Razgovaraju dva prijatelja: • U kom mesecu žene najmanje pričaju? • U februaru. • Zašto? • Pa, ima samo 28 dana!