Mrzim ljude koji su kao fini, a u stvari te sve vreme podjebavaju i vređaju. Posebno mi je teško kada primetim da vređaju nekog meni bliskog, a on to ne primećuje.

Mislila sam da sam konačno našla pravog. Bio je divan, pažljiv, romantičan, jednom rečju predivan. Zabavljali smo se šest meseci. Dogovarali da se venčamo, napravio mi i dete. Jednog dana je samo nestao, bez pozdrava. Naknadno sam saznala da je dobio iseljeničku vizu i preselio se u Australiju. Ne mogu da verujem da mi je to uradio, još sam u šoku, a za dva meseca treba da se porodim!

Tek kada vidim neke ljude kojih se sećam iz perioda kada su bili deca, shvatim koliko sam ostarila.

Operisan sam od sporta, ali skroz, … ono potpuno! Ne volim čak ni da gledam sport.

Sedim, razmišljam i na kraju zaspim. Nikako da smislim nešto pametno pre nego što zaspim.

Mom sinu je teško da nauči lekciju iz Geografije. Mislim se nešto, tek ćeš ti sine da shvatiš šta je stvarno teško u životu. Učenje Geografije bi trebalo da ti dođe kao terapija u odnosu na ono što te tek čeka.

Majstor sam da svaki problemčić pretvorim u nepremostivu prepreku.

Posvađao sam se sa šefom, malo je falilo da ga nokautiram. Drago mi je što nisam, posle bih se kajao.

Nekoliko puta sam pokušavala da odem u inostranstvo na rad, ali sam se uvek vraćala. Nije to za mene.

Upisala Ekonomski fakultet samo zato što je i on to upisao, da bih bila što bliže do njega. On se posle dva semestra ispisao i premestio na Pravni fakultet! Šta sada da radim, a ne volim ekonomiju, volim samo njega?